21. 11. 2009. · Novak Đoković možda nije dodao još jedan Grand Slam trofej tituli koju je 2008. godine osvojio na Australian Openu kao što se nadao da će biti u 2009, ali bivši i sadašnji članovi tima Srbina veruju da je korak bliže da postane igrač koji će se sledeći popeti na poziciju br. 1.
Stariji igrači iz Beograda sećaju se starmalog dečaka Novaka Đokovića koji je tenis shvatao veoma ozbiljno. Znao je da porani u teniski klub Partizan da bi mogao da posmatra starije igrače i njegova oprema je uvek bila pripremljena za takmičenje; reketi, rezervna majica, peškir, flaša vode, banana i kutija sa lopticama bili su uredno sređeni i spakovani u torbi.
„Jednog dana trening je još bio u toku kada je on (Đoković) počeo da trčkara oko terena i da radi vežbe gipkosti i brzine“, priseća se zemljak Dušan Vemić. „Rekao sam ’Zdravo’ i postavio sam mu par pitanja. Napravio je kratku pauzu, pogledao me je pravo u oči i ozbiljno odgovorio da treba da poboljša rad nogu ako želi da napreduje. Gledao sam iznenađeno u klinca koji jedva da je bio veći od svog reketa i torbe i pomislio sam ’Neverovatno!’ Imao je samo šest godina!“
Đoković je ubrzo napredovao od dobrog do izvanrednog igrača i svake godine se penjao na rang lestvici. Tako je bilo do ove godine.
„Ovo je prvi put u karijeri da nije napredovao na rang listi“, nastavlja Vemić. „Mislim da je imao veoma dobru godinu, ali da nije sasvim zadovoljan jer strašno želi da bude najbolji“.
Ove godine su Rodžer Federer, Rafael Nadal, Endi Mari i Huan Martin del Potro pobrali više aplauza, ali od januara do novembra Đoković je uspeo da dobije najviše mečeva na ATP turnirima – 76. Teniski svet ima više pitanja nego odgovora na tu temu. Da li je Đoković suviše zadovoljan? Da li je dostigao vrhunac? čak je i sam igrač priznao u septembru da ’očekuje nešto veće’ ove godine. Posle dve uzastopne titule, u Bazelu i Parizu, čini se da njegov veliki plan počinje da donosi rezultate.
Da bismo razumeli plan, moramo da razumemo čoveka.
Planina Kopaonik u Srbiji kao da je iz bajke, sa svojim gustim šumama javora, bora i bukve koje se nadvijaju nad drevnim manastirima i velikim kamenim tvrđavama. Tu, među prostranim pašnjacima i klisurama reka, zasađeno je seme veličine i dostojanstva u Novaka Đokovića.
Jelena Genčić vodi dečiji teniski kamp ovde svakog leta. Genčić je otkrila i petogodišnju Moniku Seleš. četrnaest godina i stotine dece je prošlo pre nego što su njene oči ponovo primetile nekog izvanrednog.
„Kada je mali Novak došao, bilo mi je dovoljno samo nedelju dana sa njim da budem sigurna“, kaže Genčić. „Petog dana sam ga pred roditeljima pitala ’Novače, da li želiš da provedeš narednih sedam, osam godina trenirajući veoma naporno svakog dana ponekad sa osmehom, a ponekad sa suzama?’ Rekao je ’Da, želim da budem veliki’. Imao je samo šest godina, ali je imao oči, srce i dušu šampiona. Bila sam uverena da će uspeti“.
„Uvek je bio veoma emotivan“, nastavlja Genčić. „Svakog dana tokom teniskog kampa, šetala bih sa decom po šumi posle treninga. Videla sam Novaka kako bere divlje cveće i pravi buket. Jednog dana sam ga pitala ’Novače za koga bereš to prelepo cveće?’, a on mi je odgovorio ’Za mamu’“.
Proveli su sledećih šest godina zajedno i Genčić ga je učila muzici, literaturi, poeziji i životu. A onda se desilo neizbežno.
„Postao je suviše dobar“, priznaje Genčić. „Bili su mu potrebni jači i bolji sparing partneri. Nazvala sam svog prijatelja Nikolu Pilića u Nemačku i zamolila ga da pomogne ovom izvanrednom dečaku“.
Sa više od pola veka u tenisu Pilić je uglavnom video sve, kada je Novak Đoković ušao u njegov život.
Jednom prilikom Pilić je zakasnio. U kompleksu teniske akademije u Minhenu primetio je Dijanu Đoković kako sedi i pridružio joj se uz espreso. Odjednom, Novak je besno prošao pored majke i trenera bez reči.
„Bio sam iznenađen i pitao sam ga zašto je toliko ljut“, kaže Pilić. „Novak je odgovorio da kasnim na trening, a on ne želi da gubi vreme. Tada još nije napunio 13 godina, ali je i tako mlad znao tačno šta želi u životu. Nisam sumnjao da će postati veliki igrač. Novak je izuzetno inteligentna osoba i pored svog talenta, ima i veoma visok teniski koeficijent inteligencije“.
Faktor inteligencije je nešto što je uvek u priči kada se pomene Đoković. Pilićevu tvrdnju potvrđuje i dvostruki Grand Slam finalista Tod Martin. „Mislim da je on (Đoković) veoma inteligentna osoba. U razgovoru sa njim vidite da razume svaku temu o kojoj se priča, bilo da je u pitanju tenis, neki svetski događaj ili kultura“. Ako sve to nije dovoljna pohvala uzmite u obzir da se njegova potpisana patika reklamira kao „Genije Novak“.
Ono što ljudi van Đokovićevog kampa možda nisu shvatili kada su počeli da ga otpisuju ove godine, jeste da je Novak napravio plan za osvajanje vrha profesionalnog tenisa. Unajmio je Gebharda Pil-Griša, bivšeg kondicionog trenera Tomasa Mustera, kako bi poboljšao fizičku kondiciju i gipkost. Đoković i Pil-Griš su odmah prešli na posao. Ubrzo je Novakovo telo počelo da se oblikuje, grudi i bicepsi su čvrsto izvajani, ramena raširena a trbušnjaci zategnuti.
Ipak, Novak još nije zadovoljan svojim igrama i dok je dugogodišnji trener Marian Vajda još uz njega, Novak je smatrao da mu je potrebna dodatna pomoć i uvid na planu taktike i pozvao je Martina da se priključi timu.
„Razmišljao sam o radu sa nekim ko može da mi pomogne da poboljšam servis i volej igru“, kaže Đoković.
„On radi sa Marianom (Vajdom) nekoliko godina i bio je zainteresovan za dodatnu pomoć“, kaže Martin koji će nastaviti sa radom u Đokovićevom timu i 2010. godine.
Odlučan da izlazi na mrežu sa više uspeha Novak je uporno radio na prelazu igre sa osnovne linije.
„Pojedinačno, njegove veštine su veoma dobre“, nastavlja Martin. „Njegovi voleji su tehnički čvrsti, ali razvija osećaj da prepozna priliku da krene napred“.
Da li je taj osećaj koji Martin pominje, spontanost, nešto što Đokoviću dolazi prirodno? Federera često predstavljaju kao umetnika, Nadala kao razjarenog bika, ali kako biste opisali Đokovića? U ovom šoumenu leži oštrouman posmatrač i veoma promišljen mladić sa naučnim umom za tenis. Proučite Đokovićev odabir udaraca, videćete da ima stalno visok procenat uspešnosti. A kada udari bekhend pasing šot i ubaci ga unutar servis linije, imate osećaj da je izmerio tačan ugao sa preciznošću matematičara.
Ipak i najbolje osmišljeni planovi na svetu i briljantno razmišljanje ne znače ništa ako ne možete da ih ostvarite pod pritiskom. Pogotovo ako pokušavate da pobedite Federera, svetskog broja 1. Trenutak istine za Đokovića je došao i on je na raskršću koje vodi baš kroz Švajcarsku.
Frustracija unutar Jakobhalle arene u Bazelu, mestu održavanja ’Davidoff Swiss Indoors’ turnira, raste sa svakim pogrešnim forhendom Federera. Navijači su uznemireni i nestrpljivi. Do ovog gema Đoković je izgubio samo dva poena na svoj servis, ali dok pokušava da osvoji prvi set protiv Federera koji nije u sjajnoj formi, sudija Lars Graf jedanaesti put izgovara ’izjednačenje’. Đoković vrti glavom i uzdiše. Držeći čvrsto dršku reketa kao sekiru, prilazi osnovnoj liniji i servira precizan slajs servis za as. Još jedna set lopta za Srbina. Đoković uspešno završava poen i onaj teret veličine koji je davno stavljen na njegova leđa još na Kopaoniku, sada je nešto lakši.
„Da bih postigao taj cilj (svetski br. 1), moraću da budem veoma uspešan na najvećim turnirima“, navodi Đoković. „Cele 2009. sam igrao prilično dobro, naročito na turnirima niže kategorije gde sam pobeđivao, a igrao sam i dosta finala Masters turnira serije 1000. Ali nisam imao zapažene rezultate na Grand Slam turnirima, što nije bio slučaj u prethodne dve godine. Nadam se da ću to popraviti u 2010. godini, jer je to ono što razlikuje vrhunske igrače“.
Martin potvrđuje,“Mislim da (Đoković) duboko u sebi shvata da ima talenat da postigne više nego što je uradio, iako je postigao neverovatno mnogo“.
„On (Đoković) definitivno nije zadovoljan time da bude broj tri ili četiri“, kaže Pilić. Želi da bude broj jedan. Njegov san je oduvek bio da bude najbolji“.
Za mnoge to više nije pitanje ako, već kada će Đoković postati svetski br. 1. Negde u Srbiji ili možda Minhenu, biće stari trener koji kaže: ’Rekla sam ti (Rekao sam ti)’.
Autor: Robert Davis (Deuce)
