07. 02. 2011. · Najznačajnija priča sa Otvorenog prvenstva Australije nije još jedan mlak nastup Endija Marija u finalu muškog singla (mada nije pokazao ni malo mentalne čvrstine), neizbežan pad Rodžera Federera (zar nismo to već čuli?) ili čak najnovija povreda koja je onemogućila istorijski Rafa slem (Nadal povređen? Ko je mogao to da predvidi?).
Bio je to početak ere dominantnog Novaka Đokovića.
Nije važno to što je đokovću bilo potrebno 12 pokušaja pre nego što je uzeo svoj drugi gren slem posle osvajanja Ozi Opena 2008., što je druga najduža „suša“ (Marat Safin je broj 1) između prvog i drugog slema jednog igrača u novoj eri. Biće mu potrebno mnogo manje vremena da osvoji svoju treću i četvrtu titulu.
Nakon što je protutnjao kroz glavni žreb izgubivši samo jedan set, Đoković je konačno ispunio obećanje od pre nekoliko godina. Kao shotmaker, momak je prvi igrač u modernoj istoriji bez slabosti.
Može da potegne bekhend i forhend viner na liniju sa bilo kog mesta na terenu. Ima laku ruku. Njegov ritern prvog i drugog servisa je dobar kao u bilo kog drugog igrača u vrhu. Kreće se kao gazela, a njegove defanzivne sposobnosti su izuzetne. Osvaja lake poene posle ponovo „pronađenog“ prvog servisa. Njegov dubok drugi servis je teško napasti. Volej mu je solidan.
Niko drugi ne poseduje sve te kvalitete.
Nadal ima problema sa riternom prvog servisa, posebno na bržim podlogama. Federer može biti nadigran na bekhend strani. Mari ne udara forhend sa dovoljno brzine.
Sa Đokovićevim arsenalom, čudo je uopšte da je neko mislio da Mari ima šansu u finalu. Njihova prethodna dva meča na turniru „govorila“ su „pobeda u dva seta“.
Đoković je razbio Tomaša Berdiha, koji je besprekorno odigrao do četvrtfinala, i pokorio Federera, koji je osvojio 27 od poslednjih 28 mečeva do polufinala.
Mariju je bilo potrebno četiri seta da eliminiše 46. igrača sveta Aleksandra Dolgopolova u četvrtfinalu, a jedan poen ga je delio toga da bude drva seta u minusu protiv Davida Ferera u polufinalu. Ferer, radilica bez ubitačnog udarca, razvlačio je Marija po terenu skoro dva sata pre nego što se setio da je igrač za turnire niže klase i posrnuo u taj-brejku drugog seta.
Prednost, Đoković.
Ipak, očekivanja su bila da će finale biti sveopšti „rat“ čijeg će pobednika odlučiti samo nekoliko poena. Bred Gilbert je na ESPN-u čak predvideo pobedu Marija u pet setova zbog njegove raznovrsnosti i sjajne igre na mreži.
Postoji jedan problem. Gotovo je nemoguće izaći na mrežu kada vas protivnik šeta po terenu od početka do kraja meča.
Đoković je nametnuo ritam uzevši prvih šest poena; jedan je osvojio savršeno plasiranim servisom, drugi defanzivnim lobom, a poslednji paklenim forhendom na liniju i poen u kojem su bili ravnopravni je završio u svoju korist.
Iako se Mari držao osam gemova, Đoković ga je „slomio“ pri rezultatu 5-4 u fantastičnoj razmeni udaraca (39), u poenu u kojem su obojica trčali sa jednog kraja terena na drugi. Bitka je završena kada je zadihani Mari poslao mlitav pasing šot u mrežu, poklonivši Đokoviću dve set lopte.
Nekoliko sekundi kasnije, Mari je izbacio forhend u aut i izgubio set, a zatim je nestao.
Đoković je tu da ostane.
Imao je sposobnost sve vreme, ali brojni problemi su usporili njegov razvoj. Fizički i psihički, nije bio ni blizu snažan kao Federer ili Nadal, bio je iznemogao na vrućini i lutao besciljno kroz druge mečeve. Tehnički, servis ga je izneverio, razvio je trzaj pri izbačaju. Prošle godine je imao najmanju razliku između broja asova i dvostrukih grešaka u odnosu na bilo kog igrača u Top 50.
Ipak, i pored svih nevolja, završio je godinu kao svetski br.3 četvrti put za redom (od 2007. do 2010.), što svedoči o njegovom raznovrsnom talentu. Skoro svako drugi bi ispao iz prvih 10 sa takvim problemima sa servisom.
Servis je ponovo tu, i izuzev u slučaju neke povrede, teško je zamisliti da će ostati na poziciji br.3 do kraja 2011. Iako dvojica najboljih igrača u istoriji tenisa pokušavaju da spreče njegov put ka vrhu, suviše je dobar da bi ostao zaglavljen u mestu.
Autor: Guerry Smith (www.examiner.com)
