18. 12. 2010. · Ah, povratak u Dubai. Doduše sa kratkom dvodnevnom posetom Abu Dhabi-ju i čarobnom, bajkovitom hotelu Emirates Palace.
Ovo je prvi dnevnik nakon istorijske svetske titule u Dejvis Kupu. Mogu zvanično da potvrdim da mi kosa raste brže od kolega iz reprezentacije, i da konačno mogu da se pojavim na ulici bez kape! Mnogi od nas su se razboleli nakon trijumfa, jer nismo ni slutili kakva će nas „promaja“ zadesiti zbog ćelavih glava! Realno je da našem Dorćolcu Viktoru najbolje stoji frizura (brat Marko ga sledi), a Ziki i ja se borimo za titulu „najtragičnijeg ćelavog izgleda“. Boca je varao, pa se nije olindrao do glave, nego je ostavio elegantnu dvojku. Obrazloženje: Mašinica se pokvarila! Hmmm… Drago mi je da smo svi ispoštovali dogovor koji je važio jos od sredine godine, tako da je svako ko je držao zdravicu izgovorio „za ćelave glave“. Ideja da se šisanje obavi na licu mesta je bila Miljanova, a ta slika je obišla svet! Zamisao da se „oćelavimo“ je bila Viktorova (nije ni čudo) i vrlo je diskutabilna, ali nas je motivisala i učinila najsrećnijim sportistima na svetu.
Vrlo je teško rečima sve detaljno opisati. Osećaj je poseban i nezaboravan, a kako i ne bi bio kada je titula u Dejvis Kupu donela oduševljenje, radost, veselje, ponos celoj srpskoj naciji! Pokazali smo jedinstvo, drugarstvo, neizmernu uzajamnu podršku, srce i ponos da našu zemlju upišemo u istoriju ovog sporta kao svetske prvake! Slavlje? Hahahahahahahahahaha! Eeeee, to već mora da se doživi! Tvrdim da se niko na svetu ne veseli i proslavlja kao braća Srbi. Ljudi, to je trajalo, traje i trajaće dok smo živi. Možemo da je nazovemo „Dejvisova slava ćelavaca“. Dobro smo se držali u poređenju sa „Ivkovom slavom“, ali je ipak ona nenadmašna! Bilo je tu domaće, strane muzike, pečenja, užičkog kola, poljubaca u ćelave glave, trubača (šta bi mi bez njih)…
Potom je usledio oporavak u sunčanom Monaku kraj moje drage Jelene. Oboje smo imali teške, ali uspešne protekle nedelje i trenutno smo na zasluženom odmoru.
Ispratio sam poslednja dešavanja u srpskom tenisu povodom predstojeće izborne skupštine u Teniskom Savezu Srbije. Zaista mi je žao što je situacija gotovo van kontrole i što se kroz medije provlače svađe i prepirke koje su nepostojeće, ali promene su neminovne. Naravno da je loš trenutak da se ovakve stvari sada dešavaju kada smo svi još pod utiskom osvajanja titule, ali novi ljudi trebaju Teniskom Savezu, kako bi konačno izgradili nacionalni teniski centar i omogućili mladim talentima bolje uslove za napredak. Razvoj tenisa u Srbiji je deo i naše odgovornosti, zato smo se svi igrači (uključujući i selektora) angažovali da pomognemo i u saopštenju smo jasno izneli šta želimo. Moram da napomenem da moj otac nema nikakvu nameru da preuzme bilo koju funkciju u TS, već da prezentuje svim klubovima koncept funkcionisanja koji su postavili ljudi koje predstavlja. On to radi vrlo uspešno i mi ga apsolutno podržavamo. Iskreno se nadam da će klubovi iz Srbije imati razumevanja, jer je prosperitet i boljitak sa novim rukovodstvom zagarantovan! To je sve od mene za danas, a uskoro cu vam pokazati neke zanimljive slike iz proteklih par meseci. Shukran i puno pozdrava Srbiji!
Vaš Nole
